Čolović Slobodan-Čoka
priložio/priložila webmeštar dana 24 Dec 2006 u 04:33 pm
vodi se pod: ljudi, slovo Č
Prvi, dugo vremena jedini, a sigurno najbolji kninski košarkaški sudija. Igrao je u KK Knin od osnivanja pa se nakon dvije godine “zaljubio” u suđenje. Niko i nikada mu nije osporio ni znanje, ni talenat za suđenje, ali je brate imao neki čudan fanatizam. Sudio je bukvalno po pravilima, nikada ništa nije izmišljao. Ali je problem bio što su neka pravila napisana iz nekih drugih razloga. Rijetko se sude na bilo kojoj utakmici, ali je Čoka i to svirao, a onda kuku majko. Znam da smo dosta puta poslije utakmica čitali pravila, i našli ono šta je svirao, al’ šta vrijedi kad je već ispalo sranje. A on bi uvijek govorio: “ Ja kad sudim rođenog ćaću ne poznajem.” Posebno dramatične utakmice su bile protiv DOŠK-a, ako je igrao Petar Petranović ( stariji, viši i jači brat slavnoga Veljka, koji je opet imao svoju devizu: “Ja kad sam u formi, brata se ne bojim” ). Nakon par minuta od početka utakmice, Peri bi udarila krv u glavu i onda bi počeo juriti Čoku po terenu. Drnišani bi vikali: “Nemoj Pero!”, mi smo vikali: “Nemoj Čoka!” Bježao je Čoka i od publike po manjim mjestima i vodom i biciklom i trčeći. Nisam siguran da nije i leteći. Nakon prvi’ par godina solo suđenja dobio je kolegu u Kninu, to je bio Slobodan Sinobad, koga obično zovemo Musa, ako je udaljen par kilometra. Skladno svojoj pojavi, Musa je i sudio. Po njegovom mišljenju faul je samo ako nekoga iznesu na nosilima. Bili su idealan sudački par: Čoka svira, a Musa mu viče: “Ajde jebi nedlju, pusti ljude nek’ igraju!” [zapisničar]
(glasova 99, prosjek: 4.07 od 5)
Loading ...
Ja sam živi svjedok da on ne ferma nikog. Bio mi je delegat na utakmici i nepoznaje me. Samo službeno, iako sam mu sin…
Pozdrav Čoki Legendi! Zajedno smo osvojili prvenstvo gimnazije 1976 u košarci! Adam
ljudi coka je i dalje isti…sad je delegat na utakmicama i dalje trazi dlaku u jajetu…sad sudi njegov mladji sin i coka ga redovno prati na utakmicama i poducava…kako je mali kreno bjezace i on od igraca i navijaca ka i coka…:)
Ovaj tekst me je jako potresao. Sećam se Slobodana kada ga je vihor rata doneo u moje Prokuplje.Kako sam i ja nekada bio sudija upoznali smo se na otvorenom terenu KK Milan Toplice(sada KK Prokuplje).
Sudio sam turnir povodom gradske slave Sv.Prokopija.Prišao mi je i pitao me da li može da se priključi sutradan na turniru da sudimo skupa.Pristao sam naravno.Kaže ima samo jedan problem:”Ja nemam ni pištaljku,majcu a ni hlače”.Doneo sam mu svoj rezervni komplet i krenuli smo zajedno.Postali smo prijatelji za sva vremena.Bio je izuzetan čovek i dobar sudija.Hrabar i nadasve pošten.Od te sezone počeo je da sudi i II srpsku ligu,a kasnije je postao i delegat.
Kada se preselio u Beograd ostali smo i dalje u kontaktu i često smo pričali satima.Njegovom smrću ostala je praznina u meni.
Veliki pozdrav njegovom sinovima Saši i Vedanu i supruzi Jeli od Tube iz Prokuplja