Plavno
priložio/priložila webmeštar dana 22 Nov 2006 u 09:10 pm
vodi se pod: mjesta, slovo P
Selo poznato po rečenici “Iša kunj preko musta i slumijo nugu.” ili “Iša kunj preko musta i da vragu nugu.”. Kažu da su jednom Plavanjci napravili koš i igrali dobrih pola sata a da niko nije da koša. Onda je jedan pametniji uzeo i izmjerio da je koš uži od lopte. [puki]
Plavno je najveće mjesto – selo u Kninskoj krajini pa i šire, površina oko 64 km2, nadmorska mu je visina cca 400 – 420 mnv. Imao je po zadnjem popisu oko 1700 žitelja, a samo malo ranije i preko 2000. stanovnika. Plavno je bilo, doduše ne svojom voljom, etnički čisto, dakle srpsko Plavno. Iz Plavna su Mlečani vodili vodu u Šupljaju kod Ivoševaca. U Plavnu je učiteljovao i mojim precima davao osnove pismenosti najveći prosvjetitelj 18. vijeka Dositej Obradović. Najumniji Srbin 18. vijeka ( Dositej Obradović ) je bio u mom Plavnu 1769. i 1770. godine gdje je zavrsio pisanje ˝Izice˝, odnosno˝Druge Bukvice˝. Isto tako Dositej je boravio, radio i učio naše pretke u Kosovu polju, Kninskom polju i Golubiću. O njemu drugom prilikom mnogo više. Za sada da završim: Plavno je ˝perivoj na svijetu˝, tako pise Muhamed Usein Kopčić. Plavno je selo dobrih ljudi, blage klime, jake bure, dobrog vina i rakije, kiselog kupusa i krompira… [milorad k.]
Uz stanovnike Plavno bilo bi zgodno staviti i jedan vrlo bitan događaj, kada su gurali mješalicu za beton ne bi li upalila. [nine]
Inače znate li da su Plavanjci farbali antene da gledaju TV program u boji. [kninjanin]
Poznata je ona o Plavanjcima koji su natezali gredu. [mićo]
Do samog Plavna se dolazi dosta teško. Željeznička stanica je od sela daleko 5 km. Cesta je posebna priča. Projektant nije poznat, asfaltiralo se noću. Kad je pozvana Republička komisija da primi cestu, udarila je na početku ceste znak zabranjen saobraćaj za sva vozila. Živa je istina da je jedna baba iz Plavna išla u apoteku da kupi tablete protiv povraćanja i tražila od apotekarke: “Daj mi srećo tablete za plavanjski autobus.” [zapisničar]
Plavanjci su sadili igle ne bi li im nikle ćuskije. [zapisničar]
Iša kunj preko musta i slomio nugu, itd. Ove rečenice, sasvim sigurno nemaju veze s Plavnom, koliko znam, potiču iz Bukovice. [đuro]
Pričalo se da su Plavanjci napravili mlin na vrhu brda, pa se tek onda sjetili da nema vode koja bi ga pokretala. Čuo sam i da je neki čovjek prolazio kroz Plavno, sreo neke mještane i pozdravio ih sa “Zdravo ljudi!”, a oni mu odgovorili: “Njesmo mi ljudi, nego Plavanjci.” Dijalekt u stilu “Iša kunj preko musta i slumijo nugu” je često korišćen u Plavnu, Otonu, Pađenima, a moguće i u Mokrom Polju. [đolence]
Nekada “velebno” Plavno, danas je tuzna ruina od sela.Mnogo je nas kojim sa ponosom isticemo da smo rodjeni ili da poticimo iz tog pitomog gnijezda. Biti PLAVANJAC nije samo privilegija nastala rodjenjem vec i obaveza koja te prati kroz cijeli zivot. To je obaveza casnog i trpeljivog bitisanja ma gdje da te sudbina baci u njenom nepredvidljivom toku. Mogli ste cuti bezbroj podrugljivih anegdota o tim krotkim ljudima, koje su uglavnom ispredali podrugljivci i zavidljivci, ali ste retko mogli cuti da se tamo radjaju losi ljudi.Ja se sjecam vremena kada putnik, namjernik, nije mogao proci kroz neki od zaseoka, a da ne bude pocascen u nekoliko kuca.Dok dodje do svog odredista i tako promijeni i nekoliko zaseoka on je obavezno bio i najeden i napojen. Sjecam se takodje da se u selu nista nije zakljucavalo i da pojam kradje nije postojao. Jedino oko cega su se zestoko svadjali bio je red oko kvasenja svojih njiva. Tu su zaista bili zestoki i beskompromisni pa je neretko bilo i razbijenih glava. Plavanjsko polje je pojam urednosti sredjenosti. Nije bilo zaparlozenih njiva, a sramota je bila ako je tvoja parcela imala slabiji rod od okolnih. Pamtim Plavno po orkestru zvukova i mesavini mirisa koje me prate kroz cijeli zivot. Nikada vise u zivotu nisam dozivio rana jutra takvih jasnih boja, a ni takve sutone pracene blejanjem ovaca i mukanjem krava koje su se same lucile pri povratku sa pase. U secanje mi navire mnostvo zvukova. Susti mi Kosinac u vodenickom tocku i u bezbroj bukova. Mirise mi i sad cima paradajiza u “lukama”. A tek sijeno…Nijedna voda mi nije vise onakva kakva mi je ostala u ustima sa Simica vrela ili sa Karanovica tocka. Nijedna mi vocka vise nije onako slatka kao vocke mog detinjstva u tom rajskom selu. I sad cujem topot konja i praporce sa komace pracene prigusenom pricom seljaka koji odmah posle ponoci promicu ispod prozora i gube se u tami odlazeci prema Kninu i pijaci. Kakav mi je samo dozivljaj bio dolazak i odlazak pjeske sa Bendera. Sjecam se prelijepih druzenja, opustenosti i bezbriznosti i kao da sam ih zagubio tamo negdje u djetinjstvu. Sve sto je svijetlo i blistavo potice sa tog iskona.
I zato se sa tugom okrecem dansanjici u kome je Plavno postalo tuzno popriste i poslijednje odrediste mojih ostarjelih rodjaka i zemljaka. Razdire me pomisao da cu docekati vrijeme u kome ce bura nanositi snijeg kroz pusta polja i utrine, nanoseci smetove u potpuno prazne kuce i zaseoke.
I rijetko ce ko navratiti da obidje u travu i siblje zarasle grobove.Ostace samo sjecanje koje sa vremenom postaje sve vaznije i vaznije… [pegor]
(glasova 41, prosjek: 4.2 od 5)
Loading ...
Vjerovatno da nisam Plavanjac sve ovo gore bi me slako nasmejalo… ali posto sam Plavanjac pa osjecam potrebu da kazem sledece da se u Plavnu nije govorilo kunj, nuga, must… itd.
Poslije svega moze biti da su mujo i haso iz plavna??? ;)
Svakako ,gospodo draga nije Plavno to sto mu pripisujete. Plavno je ipak jedno od najznachajnijih sela u Kninskoj Krajinii kao takvo zasluzuje respekt.
Takodjer ima svoju istoriju koja datira unazad vise stotina godina pa chak i hiljadu… Takodjer kazu da su Plavanjci navlachili gredu i pravili mlin na vrh brda (a i to nije bio mlin nego vjetrenjacha koju seljaci iz okolnih sela nisu mogli da skontaju;)… a ove ostale gore navedene anegdote su obichne gluposti.
Plavno je od drugog svetskog rata bilo podjeljeno na partizane i chetnike i ta podjela je ostala do dana danasnjega, ne tako izrazeno kao prije ali ipak da se zna ko je iz “Zorica” a ko je sa “druge strane”.
Danas u Plavnu zivi oko 200 ljudi i sa sumornom buducnoscu da kroz 10ak ili 20 godina ce ostati pusto selo bez stanovnika i sa mnogo Plavanjaca koji su rasuti po bijelom svijetu i koji ce, nadam se, dostojanstveno reprezentovati svoje korjene i porjeklo…
Kao bukovacka snajka, a srcem i dusom plavanjkusa, odgovorno tvrdim da sam i za “kunja” i “must” prvi put cula u krsnoj nam Bukovici (ako zanemarimo znanja iz opste kulture):-)… A natezanje grede, paljenje mjesalice na guranje i ostali “plavanjski izumi”.., pa zar to ne pokazuje koliko su ti ljudi bili domisljati i duhovno bogati!? Pa sta bi tim Plavanjcima koji su se vratili nakon svih desavanja u svoje Plavno, uveseljavalo puste dane i noci da nije prepricavanja tih i takvih prica? Zar nije velik onaj ko se zna nasmijati na tudji,ali sa jos vecim gustom na svoj racun?
Ja sam provela veliki dio djetinjstva i mladosti u “drugoj strani” tog najljepseg sela kninske krajine i ta sjecanja su moje veliko bogatstvo.
Pozdrav za sve Plavanjce gdje god da su i sve one koji ovo citaju.
Ove anegdote nisu karakteristične za Plavno. Ni ne znam odakle se pojavljuju kao plavanjske. Jedino što znam je da je Dositej Obradović o Plavnu imao veoma pohvalne riječi, kao i mnogi sa strane koji su bivali u tom selu, a ovima što kače netačne anegdote o Plavnu, mogu samo reći da nemaju veze sa životom.
“Лако ти је познати Плавањца, пуши лулу и јаше магарца.” Ето, то је карактеристична пјесма за Плавањце, а не ове глупости о натезању греде и слично. Шта да кажем, село као и свако друго, али Плавањцима (и још понекима) много драго… Носталгија је врло зезнута ствар, мој ћаћа је пропутовао пола Европе али ипак размишља да се врати у Плавно (иако је отале отишао са 14 година, али је сваке године проводио љетовање тамо), па макар живио тамо само током љети, а зими у БГ. Е Плавно, Плавно, моје село равно…
Treba biti posten pa priznti jesu nasi djedovi pradjedovi govorili i kunj i nuga, netreba nikoga da je stid radi toga, a sto se tice ovih posalica toga je bilo i bice veliki pozdrav svima a posebno mojim PLAVANJCIMA.
Nekada “velebno” Plavno, danas je tuzna ruina od sela.Mnogo je nas kojim sa ponosom isticemo da smo rodjeni ili da poticimo iz tog pitomog gnijezda. Biti PLAVANJAC nije samo privilegija nastala rodjenjem vec i obaveza koja te prati kroz cijeli zivot. To je obaveza casnog i trpeljivog bitisanja ma gdje da te sudbina baci u njenom nepredvidljivom toku. Mogli ste cuti bezbroj podrugljivih anegdota o tim krotkim ljudima, koje su uglavnom ispredali podrugljivci i zavidljivci, ali ste retko mogli cuti da se tamo radjaju losi ljudi.Ja se sjecam vremena kada putnik, namjernik, nije mogao proci kroz neki od zaseoka, a da ne bude pocascen u nekoliko kuca.Dok dodje do svog odredista i tako promijeni i nekoliko zaseoka on je obavezno bio i najeden i napojen. Sjecam se takodje da se u selu nista nije zakljucavalo i da pojam kradje nije postojao. Jedino oko cega su se zestoko svadjali bio je red oko kvasenja svojih njiva. Tu su zaista bili zestoki i beskompromisni pa je neretko bilo i razbijenih glava. Plavanjsko polje je pojam urednosti sredjenosti. Nije bilo zaparlozenih njiva, a sramota je bila ako je tvoja parcela imala slabiji rod od okolnih. Pamtim Plavno po orkestru zvukova i mesavini mirisa koje me prate kroz cijeli zivot. Nikada vise u zivotu nisam dozivio rana jutra takvih jasnih boja, a ni takve sutone pracene blejanjem ovaca i mukanjem krava koje su se same lucile pri povratku sa pase. U secanje mi navire mnostvo zvukova. Susti mi Kosinac u vodenickom tocku i u bezbroj bukova. Mirise mi i sad cima paradajiza u “lukama”. A tek sijeno…Nijedna voda mi nije vise onakva kakva mi je ostala u ustima sa Simica vrela ili sa Karanovica tocka. Nijedna mi vocka vise nije onako slatka kao vocke mog detinjstva u tom rajskom selu. I sad cujem topot konja i praporce sa komace pracene prigusenom pricom seljaka koji odmah posle ponoci promicu ispod prozora i gube se u tami odlazeci prema Kninu i pijaci. Kakav mi je samo dozivljaj bio dolazak i odlazak pjeske sa Bendera. Sjecam se prelijepih druzenja, opustenosti i bezbriznosti i kao da sam ih zagubio tamo negdje u djetinjstvu. Sve sto je svijetlo i blistavo potice sa tog iskona.
I zato se sa tugom okrecem dansanjici u kome je Plavno postalo tuzno popriste i poslijednje odrediste mojih ostarjelih rodjaka i zemljaka. Razdire me pomisao da cu docekati vrijeme u kome ce bura nanositi snijeg kroz pusta polja i utrine, nanoseci smetove u potpuno prazne kuce i zaseoke.
I rijetko ce ko navratiti da obidje u travu i siblje zarasle grobove.Ostace samo sjecanje koje sa vremenom postaje sve vaznije i vaznije…
Svaka cast Pegor, ovako ljudi treba da pisu o svom rodnom kraju!
Evala brate za stivo,..dok sam citao ovo vidio sam svaku sliku,osjetio svaki miris i cuo sam svaki zvuk. Imas dara co`ece,izazvao si emocije, pisi knjigu.
Pozdrav.
A sta da kazem na sve ove gluposti sto procita,ispade da smo mi plavanjci najgluplji.pozdrav za sve plavanjce sirom svijeta.slavisa kozarska dubica
E ovi što vređaju selo nemaju veze sa mozgom. Prelijepo selo sa dobrim ljudima, bio sam često zadnjih godina da se kupam u Torbičkoj pećini. Pozdrav Plavanjcima i nemojte da vas dirnu neke od ovih sitnije duša. Poseban pozdrav Pegoru. Aj živili!
svake sam gluposti u zivotu cuo, a ovo o Plavnu je stvarno najgluplje!Ziveo sam u Plavnu, a ovake price nit sam video, niti sam cuo!
PR:Kad se uvodio telefon tada je iskopan kanal preko puta.Da bi presli put,braca blizanci, jedan od njih je usao u kanal i klekao, a drugi mu je presao preko ledja.Zato sto je ovaj bio manji i nije mogao da predje.
Pegor skoro da pise bolje od Danka, kao da je njemu novinarstvo profesija ili ipak ima nesto u krvi Perica da imaju zicu za pisanje, jedva cekamo da vidimo nova javljanja. Pozdrav
Nine
“Bezmalo” da je bolji od brata.
Gorane-Pegore,pročitavši tvoje pisanije o Plavnu, preplaviše me emocije i sjećanja. Danas je to neko drugo Plavno,pusto i tužno,ali i dalje veličanstveno lijepo!Znam o čemu pišem,jer sam nedavno bila u njemu… Ovim putem ti prenosim pozdrave od strica Nine i strina Djuke i Save.
cudo od sela
Поздрав плавањци гдесте одавно нема никога на овој страници вјероватно сте се преселили на неку другу страницу ако неко види ово нека се јави ђе се налазите поздрав од ђуре перића христос васкресе.
Ajmo sad po Plavno-u,.. opleti !
Drvlje, kamenje, vaki-naki, razvlačili gredu, pravili mlin na suvom koritu, prebili Čaka Norisa,.. hehe, Plavno rules !
Najbolja žutina i janjetina se jela u Plavnu, otonu i okolici. To je za mene (Vrbnik) poslije moga, najljepši kraj na svijetu. A greda i to… Iza dobrog paripa diže se prašina. Dakle Pla-vno!
Kakav je to Raj bio, a !?
Janjetina na Benderu zaSvetog Iliju, u Pađenije i štokuda okolo !?
MI PLAVANJCI VINA NE PRODAMO.STO IMAMO POPITI GA ZNAMO.
NI U RALJEVCU SE NIJE UKVASILO
POMOZ BOG MOJ PLAVANJSKI NARODE , DA STE MI ZIVI I ZDRAVI KAO LAVI, VELIKI POZDRAV IZ KANADE.
Pa, jeli iko bio za Sv. Iliju u Otonu i Plavnu, narode? Plavanjci, nemojte me iznevjeriti. Ajde, kako je bilo, šta ima u tom kraju….
Moja baka je znala reci mojoj materi…”…da sam znala da ces za Plavanjca, kupila bi vrecu opanaka” :)))
U Plavnu se “ukalo” ali to nije bila samo karakteristika Plavna nego i ostaloh sela Kninske Krajine i Bukovice, samo more biti da se u Plavnu to najduže zadržalo pa se zato vezuje za Plavno.
Moja baba iz Đurića iz Plavna i dan danas govori: kunj, nuga, must, muj, nužice, mugu, slumiti, un, una, smukva, buna (bona – uzrečica), murda (možda), mure (more tj. može), nusiti, dunesi…
Kako ti se zove baba iz Durica
Čitam ovo o selu Plavnu, a pošto sam iz tih krajeva Žagrović polje i znam Plavanjce, vozače Todu i Savića koji nam đacima nisu dali da idemo tim busom pa sam Todi razbio kamenom šoferku na busu. Bilo i prošlo, a ljepo je setiti se ti dana.Ovaj ko je pisa članak nema pojma o životu ko je govorio kunj, must, nuga, to je Bukovačko i da ne mješamo selo Plavno divni običaji!!!Pozdrav PLAVANJCIMA
Као што љепо рече Пегор “остаће само сјећање које временом постаје све важније”. Моји Плавањци су разборити, вредни, срдачни и непосредни људи, пуни духа и развијених осјећања за правду и правичност. Само неко из зависти или злобе може подцјењивати Плавно и Плавањца. Људе које срећем, а који њесу само из Крајине (који се друже или су се дружили са Плавањцима), у великој већини сматрају да нам нема равних. Па…њесмо ми заџабе имали 3 школе у селу (4 ако присвојимо браћу Раљевчане)! А они који нас подцјењују нека наведу одакле (одаклен) су, како би упоредили неке елементе, ако могу да се пореде (број становника, површина, природна богатства, доступност воде,струје, телефона,број блага, трактора, аута,…). Поздрав за Плавањце и оне који их поштују!